Ishrana ljubimaca: šta psi i mačke jedu, kako birati hranu i gde kupovati

Ishrana ljubimaca jedno je od najčešćih pitanja svakog vlasnika. Šta dati psu, šta mački, koliko često menjati hranu, da li je bolje kupovati granule ili spremati kuvane obroke, gde se hrana najisplativije kupuje i kako prepoznati da li ljubimcu nešto prija ili šteti? Odgovori nisu isti za svaku životinju, ali postoje pravila koja mogu da pomognu da se izbegnu greške, sačuva zdravlje i produži život ljubimca. Ovaj tekst je praktičan vodič kroz ishranu pasa, mačaka, papagaja i drugih kućnih ljubimaca, sa naglaskom na svakodnevne navike, kvalitet hrane, omiljene obroke i kupovinu.

Zašto je ishrana ljubimaca toliko važna

Ishrana ljubimaca nije samo zadovoljavanje gladi. Ona utiče na dlaku, kožu, zube, probavu, imunitet, energiju, raspoloženje i dugovečnost. Pas ili mačka koji jedu neodgovarajuću hranu mogu vremenom da razviju gojaznost, probleme sa bubrezima, kamen u mokraćnim kanalima, alergije, česte prolive, povraćanje, opadanje dlake i bolesti zuba. Zato je važno znati osnovne razlike između vrsta i potreba.

Mačke su obavezni mesojedi. Njihov organizam traži životinjske proteine, taurin i određene masne kiseline. Psi su po prirodi svastojedi, ali i njima meso predstavlja osnovu kvalitetne ishrane. Iako mogu da jedu i žitarice, povrće i voće, to ne znači da smeju da jedu isto što i ljudi. Hrana za pse i hrana za mačke nisu isto, pa se ne preporučuje dugotrajno hranjenje jednih obrocima namenjenim drugima.

Kada se govori o ishrani ljubimaca, najčešće se pominju tri načina: suva hrana ili granule, konzerve i kuvana hrana. Mnogi vlasnici kombinuju sva tri. Neki se odlučuju samo za granule, neki kuvaju, a neki povremeno daju konzervu kao poslasticu. Svaki pristup ima prednosti i mane, ali najvažnije je da obrok bude bezbedan, balansiran i prilagođen konkretnoj životinji.

Šta psi najčešće jedu

Psi su često manje izbirljivi od mačaka, ali i među njima ima onih koji neće svaku hranu. U praksi se često sreće sledeći raspored: jedno veče granule, drugo veče mesnate kosti ili kuvani obrok, a povremeno i veći obrok iz konzerve. Neki psi jedu isključivo jednu vrstu granula, dok drugi vole raznovrsnost. Vlasnici često primećuju da pas voli piletinu, jagnjetinu, ćuretinu, junetinu, a neki jedu i zecetinu ili pacetinu. Ipak, nije svaki pas spreman da proba novo.

Granule za pse su najpraktičnije za svakodnevnu upotrebu. Lako se čuvaju, mere i služe. Kvalitetne granule mogu da obezbede većinu potrebnih hranljivih materija. Međutim, nisu sve granule iste. Neke sadrže više mesa, neke više žitarica, a neke dosta aditiva. Zato treba čitati deklaraciju i pratiti kako pas reaguje. Ako pas ima čvrstu stolicu, sjajnu dlaku, stabilnu težinu i dovoljno energije, hrana mu verovatno odgovara.

Kuvana hrana za pse često uključuje piletinu, junetinu, pirinač, povrće, šargarepu, tikvicu, malo maslinovog ulja i začine u minimalnim količinama. Neki psi dobijaju belo meso iz supe, pilav, supu ili kuvano meso bez soli. Svinjetina se često izbegava ili daje samo dobro termički obrađena, jer može da izazove probavne probleme. Prasetina kod nekih pasa izaziva povraćanje, pa je bolje ne davati je ako se primeti loša reakcija.

Kosti su posebna tema. Mnogi psi obožavaju kosti, ali kuvane kosti nikako ne treba davati. Kuvane kosti mogu da se cepaju, stvaraju oštre delove i povrede digestivni trakt. Sirove mesnate kosti su drugačije, ali i tu treba biti oprezan, posebno sa piletinom i ribom. Najbezbednije su velike govedine kosti ili specijalne kosti za žvakanje iz prodavnica za kućne ljubimce. One pomažu u čišćenju zuba, jačanju vilice i zadovoljavanju potrebe za žvakanjem.

Kada je reč o užini, psi često vole keksiće, štapiće od govedine kože, kosti za zube i sitne poslastice. Voće poput jabuke i kruške može biti zdrava poslastica, ali u malim količinama. Neki psi jedu šargarepu, krastavac, tikvicu ili brokoli. Hleb natopljen mlekom tradicionalno se davao psima, ali mleko može da izazove proliv kod pasa koji ne podnose laktozu. Jogurt bez šećera je često bolja opcija od mleka.

Ostaci sa stola nisu dobra osnovna hrana. Mogu da budu ukusni, ali nisu nutritivno izbalansirani. Ako se daju, ne bi trebalo da čine više od deset procenata dnevne ishrane. Masnoću treba skinuti, kosti ne davati, a začinjena i slatka hrana treba da bude izuzetak. Pas koji stalno dobija zalogaje za stolom često počinje da odbija svoju hranu i traži samo ono što jedu ljudi.

Šta mačke najčešće jedu

Mačke su poznate kao izbirljive. Neke jedu isključivo jednu vrstu granula, neke vole sosice i pastete, a neke neće ni da pomirišu riblje ukuse. Vlasnici često primećuju da mačka voli tunjevinu, piletinu, ćuretinu, jagnjetinu, a povremeno i meso iz konzerve. Neke mačke jedu samo suvu hranu, dok druge traže kombinaciju suve i mokre hrane. Mačji ukus se vremenom menja, pa se dešava da se mačka zasiti jednog ukusa i traži drugi.

Granule za mačke su praktične, ali nisu sve jednake. Mačkama je potreban visok procenat mesa i životinjskih proteina. Hrana za sterilizovane mačke često ima kontrolisanu kalorijsku vrednost i dodatke koji pomažu zdravlju urinarnog trakta. Postoje i granule za izbacivanje dlaka, za oralnu higijenu, za osetljiv stomak i za različite starosne kategorije. Ako mačka ne pije dovoljno vode, kombinacija suve i mokre hrane može da bude korisna.

Konzerve i sosice za mačke često sadrže meso u sosu, pastetu ili komade u želeu. Mačke ih često vole više od suve hrane, ali kvalitet varira. Neke konzerve sadrže više mesa, a neke više dodataka. Mačke koje jedu samo riblje konzerve mogu imati izraženiji miris urina, pa neki vlasnici izbegavaju riblje ukuse. Umesto toga biraju piletinu, ćuretinu, jagnjetinu, zecetinu ili meso sa povrćem.

Mačke mogu da jedu i kuvanu piletinu bez soli i začina, kao i malo kuvanog povrća. Neke mačke vole sirovo meso, ali ono mora biti sveže i bezbedno. Veterinari često preporučuju povremeno davanje živog mesa mačkama, ali ne svaki dan i ne u velikim količinama. Svinjetina se mačkama obično ne daje. Mahunarke, luk, krompir i grožđe nisu dobri za mačke. Mleko takođe može da izazove probleme, jer mnoge odrasle mačke ne podnose laktozu.

Mačke vole travu za mačke, koja pomaže pri izbacivanju dlaka. Neke jedu i kuvano žumance, malo jogurta ili nemasni sir. Slatkiši, čokolada, kolači i začinjena hrana ne treba da budu deo mačje ishrane. Mačka koja povraća, ima proliv, često mokri van posude, gubi dlaku ili odbija hranu treba da bude pregledana kod veterinara.

Kako izabrati hranu za ljubimce

Prilikom izbora hrane za ljubimce, ne treba se voditi samo reklamom, cenom ili ambalažom. Najbolje je obratiti pažnju na sastav. Na deklaraciji treba tražiti koliko ima mesa, koji su izvori proteina, koje žitarice se koriste i da li ima veštačkih boja, konzervansa i pojačivača ukusa. Suva hrana više klase obično sadrži više mesa i manje žitarica. Ekonomska hrana često sadrži više kukuruza, pšenice i soje, što ne mora odmah da bude loše, ali može da izazove probleme kod osetljivih pasa i mačaka.

Nije uvek najskuplje najbolje, ali ni najjeftinije nije isto kao kvalitetno. Neke premium i superpremium hrane imaju jasno naveden procenat mesa, dok neke jeftinije koriste nejasne izraze poput mesnih prerađevina. Ako ljubimac ima alergiju, osetljiv stomak, probleme sa kožom ili bubrezima, veterinar može da preporuči specijalnu hranu. Takva hrana je često skuplja, ali može biti neophodna.

Promena hrane treba da bude postepena. Nova hrana se uvodi tokom sedam do deset dana, mešanjem sa starom. Tako se crevna flora prilagođava i smanjuje rizik od proliva. Ako pas ili mačka dobro podnosi promenu, može se preći na novu hranu. Ako se pojavi povraćanje, proliv, svrab ili odbijanje hrane, treba se vratiti na staru hranu i posavetovati se sa veterinarom.

Kombinovanje granula i kuvane hrane je moguće, ali zahteva ravnotežu. Ako se daje previše mesa, može da dođe do nedostatka kalcijuma ili drugih minerala. Ako se daje previše žitarica, obrok može da bude siromašan proteinima. Najbolje je da osnovna hrana bude kompletna, a kuvani obroci i užine samo dodatak. Kod mačaka je posebno važno da ne jedu samo granule ako ne piju dovoljno vode.

Gde se najčešće kupuje hrana za ljubimce

Kupovina hrane za ljubimce može da bude veliki trošak, pa vlasnici često traže najisplativija mesta. Neki kupuju u velikim specijalizovanim prodavnicama, neki u hipermarketima, neki u malim lokalnim prodavnicama, a neki na pijaci ili putem porudžbine. Cene se razlikuju, ali i uslovi čuvanja, rok trajanja i dostupnost pakovanja.

Velike specijalizovane prodavnice često imaju širok izbor, akcije i veća pakovanja. Kupovina na meru može da bude ekonomična, ali treba proveriti da li je hrana pravilno uskladištena i da li ima jasnu deklaraciju. Hipermarketi mogu da imaju povoljne cene, ali izbor je često manji i treba paziti na rokove. Male prodavnice mogu da budu skuplje, ali su bliže i često daju savet. Na pijaci se mogu naći različiti proizvodi, ali kvalitet i poreklo treba proveriti.

Mnogi vlasnici primećuju da je hrana u velikim prodavnicama znatno jeftinija nego u malim, ponekad i duplo. Zato je praktično da se osnovna hrana kupuje u većim pakovanjima, a manja pakovanja ili pojedinačne konzerve u lokalnoj prodavnici. Ako se kupuje na meru, dobro je kupovati manje količine i češće, kako hrana ne bi stajala predugo otvorena. Suva hrana treba da bude u zatvorenoj posudi, na suvom i tamnom mestu.

Kuvani obroci se mogu spremati u većim količinama i zamrzavati u porcijama. To štedi vreme i novac. Meso, pirinač, povrće i malo ulja mogu se skuvati, podeliti i zamrznuti. Kasnije se porcija odledi i posluži. Na taj način vlasnik zna šta ljubimac jede, ali i dalje treba voditi računa o balansu. Ako se hrana kvari ili promeni miris, ne treba je davati.

Omiljeni obroci i navike ljubimaca

Svaki ljubimac ima svoje navike. Neki psi jedu sve, neki biraju, a neki imaju omiljeni obrok koji traže svaki dan. Neki psi kao desert vole jabuke i kruške, neki obožavaju šargarepu, a neki jedu gotovo sve što im se nađe u činiji. Mačke su često vezane za jedan ukus i teško prihvataju promene. Neke mačke jedu isključivo jednu vrstu granula, a druge uživaju u različitim konzervama i sosicama.

Papagaji su takođe izbirljivi. Neki neće pšenicu, neki ostavljaju pojedine semenke, a neki obožavaju određeno zrnevlje. Osim semenki, papagaji mogu da jedu povrće, zeleniš, šargarepu, voće i povremeno kosti sipe. So i pepeo u malim količinama mogu se naći u nekim smešama, ali ne treba preterivati. Kornjače imaju posebne potrebe i najbolje je koristiti hranu namenjenu kornjačama.

Vlasnici često pominju da ljubimci vole i ljudsku hranu: burek, pitu, kolače, testenine, krompir, hleb. Iako to može da izgleda simpatično, takva hrana nije dobra za njih. Slatkiši mogu da dovedu do gojaznosti, dijabetesa i problema sa zubima. Začinjena hrana može da izazove gastritis. Čokolada je toksična. Zato je najbolje da ljubimac dobija hranu namenjenu svojoj vrsti, a ljudska hrana može da bude samo retka, bezbedna poslastica, ako veterinar dozvoli.

Neke životinje same biraju šta im prija. Mačka koja je operisana možda dobija posebnu hranu koju je veterinar preporučio. Pas koji je navikao na jednu vrstu granula može da odbije drugu. Mačka koja voli tunjevinu može da odbije riblje konzerve ako joj smeta miris. Zato treba posmatrati ljubimca, a ne samo slediti tuđe iskustvo. Ono što odgovara jednom psu ne mora da odgovara drugom.

Opasne i zabranjene namirnice

Postoje namirnice koje psima i mačkama mogu ozbiljno da naškode. Neke izazivaju blage probavne smetnje, a neke mogu biti smrtonosne. Zato je važno znati šta nikako ne davati.

Čokolada, kafa, čaj i alkohol

Čokolada sadrži teobromin, koji je toksičan za pse i mačke. Kafa, čaj i energetska pića sadrže kofein. Alkohol može da izazove trovanje, komu i smrt. Čak i male količine mogu biti opasne, posebno za male rase.

Luk, beli luk i praziluk

Crni luk, beli luk i praziluk mogu da oštete crvena krvna zrnca i izazovu anemiju. Opasni su u sirovom, kuvanom i prahu obliku. Hrana za bebe često sadrži luk u prahu, pa nije bezbedna za ljubimce.

Grožđe, suvo grožđe i ribizla

Grožđe i suvo grožđe mogu da izazovu bubrežne probleme. Nije poznato koja količina je bezbedna, pa ih je najbolje potpuno izbegavati. Neke životinje mogu da reaguju i na druge vrste voća, pa treba biti oprezan.

Krompir, paradajz i mahunarke

Krompir sadrži oksalate i teško se vari. Pasulj, grašak, sočivo i boranija mogu da izazovu nadimanje i gasove. Paradajz takođe sadrži oksalate. Ove namirnice nisu dobre za redovnu ishranu pasa i mačaka.

Kosti, sirova jaja i sirova riba

Kuvane kosti mogu da se cepaju i povrede creva. Ribllje kosti su posebno opasne. Sirova jaja sadrže avidin, koji ometa apsorpciju biotina, a mogu da sadrže i salmonelu. Sirova riba može da dovede do nedostatka tiamina i drugih problema.

Mleko i mlečni proizvodi

Mnoge odrasle mačke i psi ne podnose laktozu. Mleko može da izazove proliv i gasove. Jogurt i nemasni sir mogu da budu bolja opcija, ali i njih treba davati umereno. Ako se pojavi proliv, treba prekinuti.

So, šećer i začini

So u većim količinama može da izazove neravnotežu elektrolita. Šećer vodi gojaznosti, dijabetesu i problemima sa zubima. Začini mogu da iritiraju stomak. Zato kuvani obroci za ljubimce treba da budu bez soli, šećera i jakih začina.

Ostaci sa stola i hrana za ljude

Ostaci sa stola nisu balansirani. Mogu da sadrže luk, beli luk, kosti, masnoću i začine. Ako se daju, treba ih svesti na minimum. Hrana za bebe, dodaci sa gvožđem, velike količine džigerice i kvasac za testa takođe mogu da budu opasni.

Simptomi trovanja mogu da uključuju povraćanje, proliv, drhtavicu, slabost, ubrzano disanje, ubrzan rad srca, pojačanu žeđ, mokrenje i promene ponašanja. Ako se posumnja na trovanje, treba odmah kontaktirati veterinara.

Praktični saveti za svakodnevnu ishranu

Redovni obroci pomažu u stvaranju navike i boljoj probavi. Mnogi odrasli psi jedu dva puta dnevno, a mačke mogu da jedu više manjih obroka. Štenci i mačići jedu češće. Voda treba da bude dostupna stalno, a posuda čista. Ako ljubimac ne pije dovoljno, može se ponuditi mokra hrana ili voda u široj posudi.

Porcije treba meriti. Gojaznost je čest problem, posebno kod sterilizovanih mačaka i pasa koji malo šetaju. Ako se ljubimac goji, treba smanjiti količinu hrane ili izabrati hranu sa manje kalorija. Ako gubi težinu bez razloga, treba posetiti veterinara. Nagla promena apetita, stolice ili ponašanja može da ukaže na zdravstveni problem.

Užine treba uključiti u dnevni unos. Keksići, kosti za žvakanje, voće i povrće ne smeju da budu veći deo obroka. Kosti za zube su korisne, ali samo one koje su bezbedne. Sirove govedine kosti su bolje od kuvanih. Pileće i riblje kosti treba izbegavati. Ako pas ne podnosi kosti, postoje alternativa iz prodavnica za kućne ljubimce.

Kada se priprema kuvana hrana, meso treba skuvati bez soli i začina. Povrće treba dobro oprati i skuvati. Pirinač i palenta mogu da budu izvor energije, ali ne treba da čine većinu obroka. Mačkama se mogu dodati mesni obroci, ali one i dalje trebaju taurin i druge dodatke koje dobijaju iz kvalitetne hrane. Ako se mačka hrani samo kuvanim mesom, veterinar može da preporuči dodatke.

Ne treba hraniti ljubimca iz ruke stalno. To može da stvori naviku prošenja i odbijanja hrane iz posude. Ako ljubimac neće da jede, ne treba odmah davati nešto drugo. Zdrav pas ili mačka će na kraju pojesti ponuđeno. Ako odbija hranu duže od jednog dana, treba se obratiti veterinaru. Nagrada za ponašanje može da bude poslastica, ali ne i zamena za obrok.

Zaključak

Ishrana ljubimaca zahteva pažnju, ali ne mora da bude komplikovana. Najvažnije je znati osnovne potrebe vrste, birati kvalitetnu hranu, pratiti reakcije ljubimca i ne davati opasne namirnice. Granule, konzerve i kuvani obroci mogu da se kombinuju, ali u meri koja ne remeti balans. Kupovina hrane za ljubimce može da będzie isplativija u velikim pakovanjima i specijalizovanim prodavnicama, ali treba proveriti rokove i uslove čuvanja.

Najbolja hrana za pse i mačke je ona koja odgovara konkretnoj životinji, njenom uzrastu, zdravlju, aktivnosti i ukusu. Nema univerzalnog recepta. Ako je dlaka sjajna, stolica uredna, apetit stabilan, težina u granicama i ponašanje veselo, ishrana je verovatno dobra. Ako se pojave problemi, veterinar može da pomogne da se pronađe uzrok i prilagodi obrok. Uz malo pažnje, ljubimac može da živi duže, zdravije i srećnije.